ZAŠTO SAM POČELA DA PIŠEM BLOG?

   Sredinom maja, slavila sam prvi rođendan bloga. Kada se osvrnem, mogu samo da vam kažem da sam jako zadovoljna, i srećna, što sam se pokrenula u blogosferi.

  Prvi razlog zbog kog sam otvorila ovaj blog, bio je promocija knjige „Foliranja“ https://www.facebook.com/Foliranja?fref=ts Par meseci pre nego što je knjiga ugledala svetlost dana, a kada je bilo već izvesno da će izaći iz štampe, pomislila sam da je ovo odličan način za promociju. I mislim da nisam pogrešila. Preko društvenih mreža, imam šansu da delim sa ljudima moja razmišljanja, kroz tekstove o svakodnevnim stvarima, svi vi imate priliku da vidite moj stil pisanja, kao i ponešto o romanu, i da se možda odlučite, da baš njega, u moru ponuda, pronađete, izdvojite vreme i pročitate. 

PROTEST UMETNIKA I KULTURNIH RADNIKA 2013.

  Devedesete su sjajan izgovor svakom političaru na ovim prostorima. „Vidite da je sada bolje nego devedesetih“, često imamo priliku da čujemo. U svim segmentima je to sjajan paravan. Tako je i u kulturi.

  Tih famoznih devedesetih, imali smo u Beogradu sjajnu kulturnu ponudu. Pre svega mislim na pozorišne predstave. Odlazak u pozorište bio je ventil za sve, od glumaca, do publike. Glumci su tada, kao i većina građana, živeli od par maraka koje je neko nazivao platom, koja se do prve pijace pretvarala u kilo voća. Ali, glumci su vredno radili. Na daskama koje život znače prikazivali su probleme društva, kritikovali, pokazivali kako bi trebalo da bude. Držeći i sebe, i nas, u životu. Istih tih devedesetih, bilo mi je normalno da ne kupim kartu za pozorište, jer niko tada nije imao para, i bilo mi je potpuno u redu da sačekam da svi uđu, a da onda mi koji nemamo karte budemo pozvani unutra. Mađutim, danas mi to nije u redu. Kao što mi nije u redu da su umetnici danas na niskim granama preživljavanja, kao devedesetih...

ZAŠTO STE (SMO) SVI ĆUTALI?

   Inspirisana tekstom sa jednog sajta, koji je napisala mama jednog osmaka, i u kome govori da su rešenja i za srpski i za matematiku bila dostupna na pijacama, pored martketa, u blizini škola i crkava, ne mogu da se ne zapitam: a zašto su svi ćutali?

  Da li smo mi toliko ogrezli u korupciju, da smo postali toliko neosetljivi, i da li nam se prag tolerancije spustio tako nisko, da gazimo sva moralna načela, i to, pred našom decom?

  Kako to da nijedan roditelj o svemu ovome nije obavestio medije? Kako niko nije napisao facebook status: e ljudi, vidite, evo testova koji će biti za koji dan, hajde to da prijavimo, hajde to da zaustavimo? 

HOĆE LI ONI U PENZIJU? IKADA?

  Ko o čemu, opet ja o bus plusu, ili kako sam na twitteru pročitala „bus minusu“.

  Danas, u jednim dnevnim novinama, on line verzija, čitam dva, na prvi pogled, nepovezana naslova. Jedan je o tome da se od 15. jula uvode kontrolori u svako vozilo, i da će napraviti konkurs za 700 novih radnih mesta (što je jedino pohvalno u ovoj priči). Drugi naslov je da su danas bile velike gužve u gradskom prevozu, jer je krenuo letnji red vožnje, i umesto hiljadu trista i nešto, na ulice je izašlo oko devetsto vozila, i toliko će ih biti celo leto. Je l' se i vama čini da ovde nešto nije u redu?

EVO ŠTA JE ZA MENE PATRIOTIZAM, A UJEDNO I BREND SRBIJE!

  Imala sam zadovoljstvo i sreću da čujem ovu priču, priču o sjajnim momcima iz Srbije, sjajnim kuvarima i takmičarima, koji nas i našu zemlju predstavljaju u svetu na najbolji mogući način! Oni su napravili nešto što u istoriji naše zemlje niko nije, imaju divan entuzijazam, i nastavljaju dalje, da osvajaju svet, u ime ove zemlje, u naše ime. Prenosim vam u ovom tekstu njihovu priču!

KLASIČNA MUZIKA I DANI ŽALOSTI

   Za početak da kažem da je klasična muzika – muzika klasicizma, jednog od perioda u istoriji umetnosti. A ozbiljna muzika je ono što mnogi podrazumevaju pod – klasična. Međutim, čak i mi muzičari, koji znamo za ovu nepravilnost, ne volimo mnogo da ispravljamo ljude. Zamislite još da klasičnu muziku svaki put nazovemo „ozbiljna“, to bi bilo kao da detetu viknemo: babaroga!

ŽENA VS ROBINJA

  Danas je 8.mart, Dan žena. Tada se najčešće damama daruju pokloni. Neke žene slave praznik, pa se obraduju poklonu, druge ga se pak gnušaju, pa još nadrljate ako im priredite iznenađenje.

A, kakvo značenje zapravo ima ovaj Međunarodni praznik?

  To je dan kada se obeležava borba za ženska prava, i postizanje jednakosti između polova, u ekonomskom, političkom i socijalnom svetu. Nadam se da nam je svima jasno da je ta borba samo započeta, i da uveliko traje. Jednakost, koja se pre sto godina činila opipljivom i stvarnom, mi danas znamo, samo je privid, i tek smo na putu ka njoj.