Danas je 8.mart, Dan žena. Tada se najčešće damama daruju pokloni. Neke žene slave
praznik, pa se obraduju poklonu, druge ga se pak gnušaju, pa još nadrljate ako im priredite iznenađenje.
A, kakvo značenje zapravo ima ovaj Međunarodni praznik?
To je dan kada se obeležava borba za ženska prava, i postizanje jednakosti između polova, u ekonomskom, političkom i socijalnom svetu. Nadam se da nam je svima jasno da je ta borba samo započeta, i da uveliko traje. Jednakost, koja se pre sto godina činila opipljivom i stvarnom, mi danas znamo, samo je privid, i tek smo na putu ka njoj.
To je dan kada se obeležava borba za ženska prava, i postizanje jednakosti između polova, u ekonomskom, političkom i socijalnom svetu. Nadam se da nam je svima jasno da je ta borba samo započeta, i da uveliko traje. Jednakost, koja se pre sto godina činila opipljivom i stvarnom, mi danas znamo, samo je privid, i tek smo na putu ka njoj.
Kada sam izdala roman, većina se obradovala,
ali su neki imali zlurade komentare, tipa: jaoj, danas svi pišu, žene su
potpuno poludele! Da, puno žena piše, stvara, izlazi na površinu sa svojim
talentima! Ja mogu samo da se pitam, u nedogled, kako bi svet
izgledao da su žene od davnina imale jednaka prava kao muškarci. I zato,
pomirite se: danas žene rade mnoge stvari koje vekovima nisu mogle. I, da, pišu knjige! Zamislite koja drskost!
Iako je borba započeta još pre sto godina, kao što sam već rekla, ona i dalje traje. Većinski deo novca celog
sveta nalazi se u muškim džepovima, za isti posao žena je vrlo često manje
plaćena od muškarca, mora i dalje da se više dokazuje, trpi zlostavljanje i
diskriminaciju. Pri tom, i dalje je 70-80%
kućnih poslova u domaćinstvu "na ženama". I da se odmah razumemo, nisu samo
muškarci odgovorni za to, žene su kroz istoriju naučene da tako treba. Kao da
imaju kolektivno osećanje krivice što su počele borbu svoja prava, pa kod kuće i
dalje sve rade same, da bi pokazale "lojalnost" muškarcima.
Zato ovaj datum smatram veoma važnim, i
mislim da treba da se obeleži na pravi način. Da nas sve podseti šta smo
dobili, a za šta još uvek treba da se borimo!
Zato, muškarci, nemojte samo na ovaj dan da
se nađete svojim devojkama, verenicama, ženama, sestrama, drugaricama, majkama,
već svaki dan. I vi se uključite u borbu za jednaka prava, reagujte ako vidite
da koleginica koja radi isti posao kao vi, ima manju platu, ako su drugu
koleginicu otpustili zato što je trudna. Ako još ne znate, naučite da perete
sudove ili da ih slažete u mašinu, da kuvate, i da peglate, ništa to nije "ženski
posao". Ako svi jednako radimo na svojim poslovima, što bi samo žene radile kod kuće?
Razmislite o tome!
Jer, žene se nisu borile da budu još veće
robinje, već da imaju jednaka prava kao
muškarci! Nekada mi se čini da smo to svi zaboravili, a narodčito ŽENE...
Pun pogodak.
ReplyDeleteNajfrapantniji je odnos privatnih poslodavaca prema trudnicama. Ovo društvo licemerno obeležava 8. mart i vodi "bitke za bebe", a u stvari na svakom koraku podmeće nogu ženama. Tom našem društvu mnogo fali empatija.
Baš tako!
ReplyDelete