Živim i dalje u Srbiji. Iz inata.
Iz inata neću da živim u nekoj tamo zemlji, gde su rasprodaje takve da
mogu da platim samo 20% od cene proizvoda, i da gotovo svaki artikal nađem u
broju m. Neću! Baš hoću da platim punu cenu. U inat!
I neću da znam kada će tačno doći sledeći autobus, hoću da se iznenadim!
I šta će mi metro? Ne bih ni išla njime. U inat!
E baš neću da idem tamo negde gde se moja profesija plaća dva ili tri
puta više, i gde bi svaki honorar posla koji radim „sa strane“ bio petodupli.
Baš neću! U inat.
Iz inata neću ni da razmišljam šta bi bilo da
sam rođena baš negde tamo, da sam tamo ovoliko učila, ulagala u sebe, i trudila
se! Šta me briga. Iz inata mi je i ovde dobro!
Iz inata čak i u ovoj zemlji kupujem knjige, idem u pozorište i bioskop.
Iz inata svake godine idem na letovanje, i zimovanje. Kako? Magijom!
Iz inata radim svoj posao najbolje što
umem. Baš tako hoću!
Svaki put kada pređem granicu bez vize u pasošu – radujem se! U inat
svima! To je moja sloboda, ma šta neko da kaže. I u inat je maksimalno koristim.
Hrabrost? Ludost?
Ili je to samo moja lenjost. To da ne mogu da zamislim da idem sve iz
početka. A i što bih? Neću iz inata!
A možda ovo još uvek nije najdublje dno koje
možemo da dotaknemo?
Nisam ja u zabludi da je tamo negde nužno dobro, bolje, idilično. Možda sam samo,
dok pišem ovaj tekst, nadahnuta informacijom da i susedi imaju bolje plate, a iste cene. Ah, to je tako blizu, korak od nas...
Ali i za to me baš briga. Iz inata sam tu gde su mi koreni, porodica,
prijatelji. I ostajem tu do daljnjeg. Predpostavljate – iz inata.
Lepo onomad Tasovac reče – u inat svima, i uprkos svemu. Razumem ga
skroz.
Iz inata neću da budem ta koja je
ugasila svetlo za sobom. Bar ne još neko vreme...
Bar ne jos neko vreme...Pre ili posle, vreme dodje.
ReplyDeleteJa i dalje, izgleda, imam ružičaste naočare, i maštu, da možda to ne uradim nikada. Vreme će pokazati...
ReplyDeleteNemoj da ideš nigde. Boravila sam i na Zapadu i na Istoku, negde duže, a negde kraće, ali dovoljno da dobro upoznam život svakodnevnih ljudi. Veruj, jedino je lako inatiti se u svojoj zemlji:)
ReplyDeleteDavnih dana sam i sama na svojoj koži osetila to što kažeš, i donela odluku da budem ovde. Ali u poslednje vreme tu odluku, po prvi put od tada, preispitujem...
ReplyDeleteTreba mi ovakav podsetnik :)
Hvala na komentaru Snežana! :)
U Americi, na primer, ako se neko inati, jednostavno dobije otkaz. Inacenje se nekad smatra razmazenoscu! Ipak svi to povremeno radimo.
ReplyDeleteU Srbiji je Branko, po mom mišljenju, inat najveća pokretačka snaga. Odatle kreću promene, pobune, ali i pobede u sportu. Bar ja tako razmišljam :)
ReplyDelete