Nećete
verovati, ali ja smatram da pojava mnogih realitija - uopšte nije tako loša! Za
narod, naravno! Mislim da postoje mnogo lošije varijante kupovine socijalnog
mira: stalno serviranje crne hronike, stavljanje pojedinaca i njihovih života
na stub srama poput žrtvenog jagnjeta, manipulacija politikom i tako dalje.
Dok ljudi gledaju reality, mogu da vide
poznate baš onakve kakvi oni zapravo jesu: obični ljudi, kao i svi drugi. Nema
hiljadu i jednog fotošop filtera, nema laži o idealnim porodicama, i idealnim
odnosima sa decom. Gledaoci, lepo shvataju, da sve ono što se dešava u njihovoj
kući, u njihovoj komunikaciji sa bližnjima, postoji i u kući njihovih „idola“. Mislim
da je to korisno. Još ako gledaoci uvide da je život i odnos sa
partnerom koji oni imaju skladniji, mirniji, i harmoničniji od života poznatih ličnosti, a da
su im deca vaspitanija od dece ljudi sa malih ekrana – na konju smo svi! „Win
win“ situacija!
Ono što NE razumem jeste kako IKO pristane da
učestvuje u reality emisijama?
Svi mi
objašnjavaju da se to radi zbog marketinga, da se tako mnogi „iz mrtvih“
vraćaju u žižu javnosti, da obnavljaju svoje karijere, da posle toga lakše
prodaju: albume, koncerte, filmove, revije, knjige, slike, i tako redom. Ali ja i dalje
tvrdim da postoje mnogi drugi načini da se dođe do istog cilja! Mada, možda bi drugim
putem bilo sporije. Čak i ovi koji nisu poznati, a žele da budu, mogu da
izaberu milion drugih sredstava da to postanu.
ŠTO bi iko želeo da ga cela nacija, a i
dijaspora, gleda dok pere zube, razbuđuje se još krmeljivih očiju, presvlači i
razmišlja koji će se deo tela videti na Tv-u, a koji ne? Zašto bi iko pristao da deli
spavaću sobu, nekada i krevet, sa nepoznatim ljudima? Što bi iko potpisao
dozvolu da kamera prenosi njegova nervna rastrojstva, suze, histerije? Da svi
gledaju kako neko kuva neuspešna jela, kako pere sudove, riba kupatilo i
slično? Jednostavno ne razumem.
Da li
se tu radi o vrsti fetiša, o želji za popularnošću koja je ispred svega, i po
cenu svega, ja ne znam. Moram da priznam da me je dirnulo kada sam čula da je par
ljudi otišlo u reality da bi na brz način skupilo pare za skupu operaciju, za nekoga
ko im je blizak. To mi zvuči kao jak i opravdan razlog odlaska u ovakve emisije.
Bilo je i priča da neki sa tim novcem rešavaju stambeno pitanje, jer navodno ne
postoji drugi izlaz (da li?). I to mi je još ok. Sve drugo - smatram čistom
lenjošću: dolaze negde gde ništa ne rade (izuzimam kućne poslove, mislim na posao-posao,
mada ima formi realitija u kojima se ni kućni poslovi ne obavljaju), kaplje lova
svaki dan, a može da se desi da se osvoji i glavna, ne mala, premija!
Doduše, ostavljam mogućnost da ja grešim. I da
ne razumem suštinu. Kao što ne razumem ni koncept Playboy zečica. A to je
izgleda neki bunt, vrsta nudizma, vrsta ženskog feminizma, i borbe za samostalnost,
i za moć. Možda je i reality tako nešto? A možda ni slikanje za playboy nije
ovo što sam nabrojala?
Bilo kako bilo, da li je reč o fenomenu, fetišu, ili nečem trećem, nama se bliži jesen, a sa njom i sezona reality emisija. Neka nam je sa srećom! :)
No comments:
Post a Comment