Pa, da
krenemo redom!
Pa, da
krenemo redom!
Ta priča: jadna deca, ne smeju da vide dva tipa kako se grle ili
ljube, ili dve devojke koje se drže za ruku, deca će nam sva biti pederi i
lezbejke, zapamtite: NE pije vodu!
Pod jedan: kada je
neko gej, ne radi se ni o kakvom hiru, modi, ludilu ili slično! Stvar je genetike,
to je otkriveno pre 40 godina, i hajde da se pomirimo sa tim! To je urođena privlačnost prema istom polu!
To čega se neki plaše, i čime desničari manipulišu je glupost!
Pod dva: ta ista deca
odrastaju kraj televizora, interneta, video igrica, prepunih nasilja, silovanja,
ubistava, i zlodela. Da li to znači da će deca biti ubice, silovatelji ili
huligani? Naravno da ne! E, isto tako neće biti gej samo zato što će to videti
na ulici! Tu dolazimo do..
Pod tri: osim ako
nemamo nameru da decu držimo pod staklenim zvonom, kad tada će izaći iz ove
zemlje. I gde god da krenu: Zagreb, Ljubljana, Trst, Rim; ili na drugu stranu:
Budimpešta, Beč, Berlin; videće LGBT populaciju, koja je tamo slobodna. Daću
vam samo primer koji se meni dogodio. Krenula sam sa četvoro učenika na
klavirsko takmičenje u Pariz. Sleteli smo na aerodrom, uhvatili autobus do
hotela i prva stvar koja se desila: seli
smo do dve devojke, crnkinje, koje su se strasno ljubile. I? Šta sada? Kod nas
bi one pri tom pripale dvema diskriminisanim grupama: em gej, em obojene.
Shvatanje različitosti uči se u kući. I kada naučimo decu da ima i onih kojima
se dopada isti pol, i onih druge boje kože, i da je to ok, nema nikakvih problema. Ne možete da pobegnete od toga da je XX i XXI vek doneo borbu za gej prava,
da ljudi redom „izlaze iz ormana“ i odbijaju da se kriju, da neće više da se
suzdržavaju od pokazivanja emocija u javnosti.
Zatim, poređenje: gej je isto što i pedofilija,
gej je isto što i silovatelj, je nadasve bezobrazno! Kao i hetero osobe, tako i
gej osobe, biraju partnere, i radi se o obostranoj ljubavi a ne nekom teranju
ili zlostavljanju.
Dalje,
stalno se nameće pitanje: šta to „oni“ hoće, kako su to
„oni“ ugroženi? Ja čak razumem iz kog ugla ljudi ovo pitaju. Živimo u zemlji u
kojoj nakon 5.oktobra nikada nije stigao 6. U kojoj smo svi manje ili više
razočarani. Gde se svi manje ili više osećamo diskriminisano: trudnice–otpušta
ih gde ko stigne, iako postoji zakon nisu zaštićene, čekaju sve moguće redove;
žene–nejčešće trpe mobing i sexualno uznemiravanje; muškarci–ne mogu da zarade
koliko osećaju da treba, nemaju adekvatne uslove na poslu; i tako mogu još da
nabrajam. Što onda nismo svi inspirisani da se borimo za svoja prava? Jer ovo
ljubomora spram grupe ljudi koja se odvažila da ne ćuti?
Moje pitanje za aktiviste je bilo: što se ne udružite sa
ostalim diskriminisanim grupama: na primer romima i osobama sa invaliditetom?
Rekli su mi da niko neće sa njima. Takođe sam ih pitala zašto cele godine ne
organizuju akcije borbe za ljudska i LGBT prava, rekli su mi da sve to rade,
ali su nevidljivi, i da su samo oko parade vidljivivi.
I za kraj: da li su
gejevi nekome simpatični ili ne, da li ih kapiraju ili ne, šta o njima misle
ili ne misle, to je sve ok, ljudi imaju pravo na različite stavove! ALI, niko
nema PRAVO nikome da nešto ZABRANI, da PRETI, da TUČE i pokazuje AGRESIJU.
Živimo „Šišanje“.
Baš ta piramida koja je u filmu prikazana. Danas prava nemaju pederi i
lezbejke, desničarske organizacije jačaju. Ne plašite li se ko može da bude
sledeći? Crnke? Zelenooki?Levoruki? Mislite o ovome...
No comments:
Post a Comment