Rijaliti program „Prvi glas Srbije“ izazvao
je veliku reakciju u celoj zemlji, naročito na društvenim mrežama. Mnogi se
pitaju šta je sa pobednikom prošlogodišnjeg takmičenja, a zatim i sa
pobednicima ostalih rijalitija tog tipa: Operacije trijumf, i sličnih emisija.
Slika: http://www.novosti.rs/
Stiče se utisak da ti ljudi, nakon tolike
medijske pompe, jedino što rade jeste pevanje po klubovima, i svadbama. Što je
za mnoge mnogo više nego što su se ikada ranije bavili muzikom, ali je daleko
od onog što smo svi mi očekivali: samostalna, autorska karijera. Pa, šta se to
dogodi, da niko od njih ne napravi istu?
Rešila sam da napišem svoje mišljenje, jer
sam uvidela da su uglovi iz kojih ljudi gledaju na celu stvar veoma različiti,
i inspirisana sam da na ovu temu prodiskutujemo.
Moje mišljenje je da ukoliko sami u sebe ne
verujemo, ne treba to da očekujemo od drugih! I da ukoliko nismo spremni da u sebe
ulažemo, ne treba to da radi niko drugi! U umetnosti, potpuno isto kao i u
drugim sferama života, nastupio je truli kapitalizam. Nema više država ovo,
država ono. Moramo, na žalost ili na sreću, zavisi upravo od onog ugla
posmatranja, sve sami.
Veoma je teško probiti se na bilo koje
tržište, pa i na umetničko. Konkurencija je velika. Svugde vlada haos. Svaki
poslodavac gleda kako da zaradi, a ne da li prodaje kvalitetan proizvod. Ne
postoji kritička masa, sve se danas kupuje nasumično, po sistemu – šta je
viđeno na reklami. Proizvodi se plasiraju najčešće kroz ulepšavanje stvarnosti,
ili kroz šokiranje javnosti. I zbog svega što sam nabrojala umetnicima je jako
teško.
Ali. To tako čuveno i veliko ali, nakon kog
obično sledi istina. Moje mišljenje je, i takvih primera sam videla dovoljno da
ovo mogu da iznesem kao tvrdnju: kvalitet prolazi. Možda više ne sam od sebe,
tako što će dobra knjiga naći svoj put do publike samim svojim postojanjem,
mora da se uloži u PR i marketing da bi nekoga publika primetila, ali, kvalitet
prolazi, ma koliko vam to šokantno zvučalo. I može dugo da traje.
A upravo rijaliti emisije, poput Prvog glasa,
pružaju ogromnu medijsku pažnju, tako preko potrebnu. Pobednik ili ne, za te
ljude se za veoma kratko vreme daleko čuje. Cela zemlja zna njihova imena.
Mislim da je za razvoj njihove dalje karijere, sama činjenica da su bili na
naslovnim stranama, jedan ogorman plus, i polazište, do koga neki ljudi
godinama pokušavaju da dođu.
I tu se vraćamo na početak teksta: moramo
sami u sebe da verujemo, i sami u sebe da ulažemo, ma kojom oblašću da se
bavimo.
Svako od njih može da podigne keš kredit, da
kupi dobru pesmu, ili još bolje ako je dovoljno nadaren i opismenjen da je
napravi sam, zatim da uloži u dobar spot, i eto odličnog početka. Mediji će
sigurno pre hteti da isprate spot i pesmu, ili priču o nekome iz rijalitija,
nego o nekome ko je totalni anonimus. Naravno, tu je i mogućnost da se plati
lični PR, pa stvari idu još brže.
Ukoliko bilo ko čeka da neko iz neke
produkcijske kuće dođe, povuče ga za ruku, i napravi mu karijeru, upravo će mu
se dogodoti kao i mnogima pre: biće zaboravljen. Jer stvari odavno ne idu tako.
Znam muzičare, pisce, PR-ove, preduzetnike, koji su
godinama ulagali u sebe, što finansiski, što energetski, i na kraju im se sve i
te kako isplatilo. Nekada su u pitanju godine rada i truda, ali treba biti strpljiv,
i opet ponavaljam - verovati u sebe.
Druga stvar je što je neka televizijska kuća,
ili produkcija, obaćala nešto što nije ispunila. Međutim, to su normalne i
svakodnevne stvari u svetu biznisa. Svaki dan se nekome dogodi da bude „ispaljen“.
Da neko ne ispoštuje dogovor, čak i potpisan ugovor. To ne znači da treba dići
ruke od svog cilja!
Ne treba tražiti krivce u drugima, naš život
je u našim rukama, i jedino je na nama šta ćemo od njega napraviti. Svi vi koji
čitate ovaj tekst, a beskrajno ste se pomučili da se za vaš proizvod ili firmu
čuje, pomislite koliko bi vam bilo lakše da je cela zemlja, za samo nekoliko
meseci, saznala ko ste...
No comments:
Post a Comment