ŠTA SI TI, „VI“ ILI „TI“?

  Lepo je Popaj pitao svoju Olivu ovu, tako čuvenu, rečenicu! Ne zna čovek, i bonton se često menja. Vidi on da su se zbližili, pa je pomislio da sa Vi, može da pređe na Ti! 

Mornar Popaj: "Da li bi Vi, mislim, Ti,...šta si Ti, Vi ili Ti"?

  Šalu na stranu, ovo je tema o kojoj vrlo, vrlo često, i ozbiljno razmišljam! I ma koliko me svi, sa kojima pričam o ovome, upućivali na pravilo: persiraj svima koje ne poznaješ, ili ne poznaješ dovoljno, starijima od sebe, nadređenima, i tako redom, ja mislim da to nije jedino moguće. Radi se o tipu ličnosti,  sigurna sam.

POTUĆI SE ILI DOSTOJANSTVENO POKAZATI LIČNU KARTU?

 Prodala sam auto!

  Ne, neću da vam kukam na tu temu, samo moram da vam objasnim odakle ja u autobusu gsp-a. Eto, rešila sam i to da probam! Imam bus plus kartu, ne mogu da je prodam i sipam za tu lovu gorivo, pa što da se malo ne provozam? Kažu – ima i klimatizovanih buseva! Za svaki slučaj sam kupila lepezu...

  Vraćala sam se pre neki vikend sa Kalemegdana. Prvo prevozno sredstvo u koje sam ušla bio je tramvaj br.2 u kome je RADILO GREJANJE. Da, da, na 30 stepeni. Vreo vazduh, svi stojimo jedva dodirujući usijane držače, a stolicama niko nije smeo da priđe - peče! Srećom pa sam išla kratko. Na Železničkoj sam presela na tramvaj br.12, koji je bio u boljem stanju. Nije bilo klime, ali ni grejanja, plus je napravljena blaga promaja. I na kraju, kao jagoda na šlagu torte, 23ka i to ova nova, klimatizovana. E tu sam lepezu odložila u tašnu i sela. Kao dama.

  Stanica u Požeškoj, preko puta City halla. Sedim, nemam lepezu, klima radi, smeškam se gospođi preko puta mene, opuštam se i razmišljam kako sam napravila dobar potez što sam rešila da se vozim busom. Vadim slušalice i mobilni iz tašne, puštam muziku, kad ono: svi pogledi okreću se ka ulici, oči razrogačene, svi vidno šokirani, rukom dodiruju grudi uz zvuk „tup“. Sa zadnjeg dela autobusa čuju se pubertetski uzvici: „To majistore!“. Šta ću, pogledam i ja. Bolje da nisam...

ŠTA LI JE TO: ZDRAV IZLAZAK (CLUBBING)?

  Ja bih volela da češće izlazim. Ali ne mogu! Sutra ne funkcionišem! Na žalost nemam toliko slobodnih dana koje mogu da provedem ceo dan u krevetu. A čak i da imam, to ne bih želela!

  Jaoj kada moja ekipa pročita ovaj tekst, gotova sam, zezaće me stalno! Reći će da sam „prava baba“ i na papiru. Ali šta da radim kada se tako osećam!

  Kada sam prvi put bila u Londonu, dva meseca, učila sam jezik u jednoj školi. Svaki dan sam imala časove po četiri sata. Ti časovi bi mogli da budu tema za poseban post - kako se ZAPRAVO UČI strani jezik, a da to ne uključuje bubanje nepravilnih glagola unedogled! Ali o tome drugi put, obećavam. 

  U Londonu sam već prvi dan upoznala sjajnu ekipu. Svi smo došli sa različitih krajeva sveta, sa istim ciljem. Ta druženja su bila vrlo posebna. Za samo par dana čovek može da se jako zbliži sa nekim u takvim okolnostima. Nema porodice, prijatelja iz domovine, šta ćeš - kud ćeš, situacija te natera da sa novim ljudima podeliš neke intimne detalje ili brige iz života. I tako nastaju duboka i divna prijateljstva, neka i za ceo život! Ali, ni to nije tema! I o tome neki drugi put! :)

  Sećam se dobro početka boravka. Dogovarala sam se za prvi izlazak sa drugaricama iz Poljske i Bolivije, njih dve su bile duže u Londonu i znale su par dobrih klubova u centru gde se pušta salsa. Plan je bio da se nađemo u 18:00h na jednom od glavnih trgova. Krenula sam metroom i pri izlasku u centru doživela pravi šok: oko mene su svi bili doterani, devojke u svečanim haljinama, u cipelama na štiklu, momci u elegantnim pantalonama i košuljama. 

KULT MLADOSTI

  Nakon što sam proslavila trideseti rođendan koleginica me je upitala: „Hej, koju kremu protiv bora Ti koristiš?“.

Šta?? 

  Odgovorila sam joj da ne koristim nijednu, a zatim je pogledala upitno po sistemu - jel bi trebalo? Od tada razmišljam na zadatu temu i obraćam pažnju na pregršt reklama gde svi pominju: neki Q10 - ja zaista ne znam šta je to; pa onda kolagen - još manje znam šta je ovo, razne voćne kiseline, vitamin E i još mnogo drugih stvari, koje navodno ako se redovno upotrebljavaju mogu da  umanje bore. Kao da su bore broj jedan problem u svetu!

  Ne znam kada je mladost postala takav kult, takav mega hit! Od kada je strašno out odlazak u zasluženu penziju ili mudrost stečena tokom života? I pitam se da li je to svugde u svetu ili samo kod nas?

ŠTA JE ZA VAS PRIJATELJSTVO?

  Ja sam zaključila da postoji više vrsta prijateljstva. Kao i da ljudi imaju prijatelje od malih nogu, ali i prijatelje u različitim životnim ciklusima i fazama, kao i da se oni uvek stiču.

  Da se razumemo, ovde ne mislim na drugarice, komšinice, koleginice i ostale ljudi sa kojima "blejimo“, tračarimo, i izlazimo. Mada i među nabrojanim grupama čovek može da ima i prijatelja, ali ne nužno. Ovde mislim na ljude sa kojima delimo intimne detalje iz našeg života. Prema kojima osećamo empatiju. Sa kojima delimo i dobro i zlo, od kojih učimo, koje učimo, sa kojima se razvijamo i napredujemo. 

  Kada sam bila mlađa živela sam u iluziji da su sva prijateljstva večna! I da se ne menjaju! Zamislite to? Kakva divna ideja. Ali potpuno neostvariva..

VOLIM KIŠU I RADO JE SE SEĆAM!

  Danas sam se setila detinjstva, kada sam peške išla u Muzičku školu, kroz park iza moje zgrade. Sećam se da sam obožavala kišu! Imala sam potrebu da plešem kada je pljusak. Celo moje biće bilo je srećno kada sam igrala po kiši, i skakala po barama. Sve mislim da mi se ta scena urezala iz nekog filma. Stalno sam je ponavljala i radovala joj se. I danas je tako!

 Bila sam u Diznilendu ovog aprila. Četvoro dece, dve mame i ja.

OBIČNA EMISIJA ILI RAJ ZA PEDOFILE?

Čekaj! Jel sam ja ovo dobro videla?

  Na mom Tv-u kanal TLC je na 39 mestu. Slobodan dan, ne gleda mi se nijedan film, nemam koncentraciju da čitam, niti da pišem, dogovor za druženje je tek za pola sata, i šta radim? Vrtim kanale, u nadi da ću pronaći nešto da me opusti i zabavi.

  Nošena znatiželjom koliko uopšte kanala imam i šta nude, hrabro i ležerno dolazim do broja 39. I onda ŠOK: vidim dve debele mame, koje svoje devojčice od možda dve godina šminkaju i doteruju i evidentno dovode na neko takmičenje (?!). Sve redom im stavljaju na lice: puder, veštačke trepavice, crveni karmin. Otvorenih usta, zgroženo nastavljam da pratim: oblače im mini haljine, pre toga navlače najlon čarape, obuvaju im štike vežbajući sa njima neku koreografiju. Devojčice vrište, plaču, deru se na majke, i vidno su uznemirene.