E, nešto mi je dosta te priče da je Srbija
najgora! Ne znam da li je više počelo da mi smeta „pljuvanje“ ovih što su
otišli, ili nas koji smo ovde! Odnosno, za zemlju Srbiju to i može da važi, ali
za narod – ne!
Da li stvarno svi verujemo u tu priču da su
svi Nemci vredni, a svi Švajcarci tačni? A mi smo ratoborni, aljkavi, i slično!
Da li mislite zaista da bi iko igde sprovodio neki red i zakon da na to nije
nateran? Ne bi! Tvrdim! Stvar je samo što su tamo negde zakoni i red uvedeni
generacijama unazad, pa se te stvari podrazumevaju. Nema rasprave!
Podsetiću vas samo da pre samo nekoliko
godina u ovoj zemlji niko nije vezivao pojas kada uđe u auto. Ni sebe, ni suvozača,
verujem neki ni decu! A da, deca su sedela mahom napred! I, šta se desilo?
Uveden je zakon. A pored toga opasna kontrola i kazne! Efekat: drastično
smanjenje, do minimuma, ljudi koji ne poštuju pravila oko pojasa. Jel’ reč o
sjajnom narodu, vrednoći il’ poštenju? Ne, već o udaranju po džepu!
I da državnici žele da ovaj narod bude
vredan, tačan ili pošten, uveli bi zakone. A nakon tih zakona i kazne za one
koji ne poštuju zakone! Baš kao što je bilo sa pojasom. Ili bacanjem smeća. Ili
uključivanjem svetla na kolima i danju. Pa bi na red došlo suzbijanje:
huliganizma; rasne, verske i svake druge mržnje; to da mogu da ugazim u kučeće
govance u svakom parku; nepoštovanje pravila vožnje u javnom prevozu; poštovanje
reda vožnje autobusa i vozova; sve, ama sve što vam padne na pamet. Jedan mesec,
tim stručnjaka za svaku oblast, zakoni, sprovodioci provere poštovanja zakona,
i kazne za one koji te zakone ne poštuju.
I odjednom bi se našli u Nemačkoj ili
Švajcarskoj. I naša deca, naročito naše deca deca, a još više naše dece dece
deca, ne bi ni znali „r“ od naše ratobornosti, „a“ od aljkavosti i slično, već
bi živeli u normalnoj zemlji!
Glavno pitanje je:
zbog čega se to uporno, generacijama, ne sprovodi?
No comments:
Post a Comment