KO JE U PRAVU? ILI: "PROSVETARI", ŠTA TO RADITE?

Štrajk prosvetnih radnika asocira me na paradu ponosa.

  Kako pročitam koji tekst u medijima, i odem na "komentare", tako naletim na pljuvanje, mržnju, pretnje, i opet na pljuvanje, mržnju i pretnje. Toliku količinu mržnje jedino sam još videla u oktobru, kada su se gajevi borili za svoja prava. 

  Nema potrebe da se posle bilo ko iščuđava zbog toga što se deca prema nastavnicima ponašaju sa nepoštovanjem. Ako se cela zemlja prema njima tako ponaša, deca mogu samo da ih oponašaju.

MAMA, VIDI ME! ILI, FENOMEN REALITY EMISIJA!

  Nećete verovati, ali ja smatram da pojava mnogih realitija - uopšte nije tako loša! Za narod, naravno! Mislim da postoje mnogo lošije varijante kupovine socijalnog mira: stalno serviranje crne hronike, stavljanje pojedinaca i njihovih života na stub srama poput žrtvenog jagnjeta, manipulacija politikom i tako dalje.

  Dok ljudi gledaju reality, mogu da vide poznate baš onakve kakvi oni zapravo jesu: obični ljudi, kao i svi drugi. Nema hiljadu i jednog fotošop filtera, nema laži o idealnim porodicama, i idealnim odnosima sa decom. Gledaoci, lepo shvataju, da sve ono što se dešava u njihovoj kući, u njihovoj komunikaciji sa bližnjima, postoji i u kući njihovih „idola“. Mislim da je to korisno. Još ako gledaoci uvide da je život i odnos sa partnerom koji oni imaju skladniji, mirniji, i harmoničniji od života poznatih ličnosti, a da su im deca vaspitanija od dece ljudi sa malih ekrana – na konju smo svi! „Win win“ situacija!

  Ono što NE razumem jeste kako IKO pristane da učestvuje u reality emisijama? 

ODMOR

Od 6.avgusta, do.. daljnjeg! :))
Čitamo se po povratku! ;)

DA LI SMO BLISKI?

  Ovaj tekst vam pruža mogućnost da proverite koliko ste bliski sa nekom osobom. Pronađite koji od navedenih 5 postupaka praktikujete.

  Postoje mnogi načini preko kojih možemo da procenimo nivo bliskosti sa nekim (koliko se često čujemo i vidimo, kako provodimo zajedničke trenutke, koliko intimnih stvari delimo, i još mnogo drugih), ja sam ovaj put izabrala, i fokusirala se, samo na jedan. 

  Ovde ću predstaviti nivoe bliskosti kroz to - na koji način nekome čestitamo rođendan! :)

U INAT SVEMU!

Živim i dalje u Srbiji. Iz inata. 

  Iz inata neću da živim u nekoj tamo zemlji, gde su rasprodaje takve da mogu da platim samo 20% od cene proizvoda, i da gotovo svaki artikal nađem u broju m. Neću! Baš hoću da platim punu cenu. U inat!

  I neću da znam kada će tačno doći sledeći autobus, hoću da se iznenadim! I šta će mi metro? Ne bih ni išla njime. U inat!

  E baš neću da idem tamo negde gde se moja profesija plaća dva ili tri puta više, i gde bi svaki honorar posla koji radim „sa strane“ bio petodupli. Baš neću! U inat.

MAJSTORE, ZADNJA!

 

  U Novom Sadu, od kada znam za taj grad, ulazi se na prva vrata, izlazi na srednja ili poslednja. Kada vidiš da tako svi rade, navikneš se brzo i sam. Ovo pravilo postoji u mnogim zemljama koje sam posetila, i iskreno -  nemam ništa protiv njega.

ALI! Uvek je tu jedno, ovaj put, veliko ali!

CRNA HRONIKA – SAVREMENA VARIJANTA HLEBA I IGARA?

  Pola Evrope poplavljeno. Ljudima su stradali automobili, voda je odnela kuće, svi uplakani, uplašeni, moli se za pomoć, račun taj i taj... Zemljotres odneo mnoge živote, sumnja se na taj i taj broj žrtava, slike uplašenih mališana koji bespomoćno tumaraju gradom. Uplata za hranu, vodu i odeću na račun taj i taj... Zapaljeno pola tog i tog ostrva na moru, požare je, zbog velikih vrućina, teško zaustaviti. Sinoć u centru grada bačena bomba na automobil, jedan povređeni, jedan prolaznik oslepeo... Jutros rano ubijen mladić u svojoj kući, sumnja se na osvetu mafije... U selu tom i tom, otac/majka ubio/la celu porodicu na spavanju. Svi u selu kažu da je duševni bolesnik/ca...

Ja mislim da je dovoljno? Slika jasna? 

Kod nas umesto hleba i igara, imamo crnu hroniku.