NE, FLAŠA NEMA DNO!

  Najveća zabluda u vezi alkoholizama jeste misao: „Neće se to meni desiti“! A to je još opasnije kod dece alkoholičara, jer su ona vrlo često meta bolesti. Što zbog genetskog faktora, što upravo jer misle da neće ponoviti model. A promeniti model iz porodice je najteže, zar ne?

  Alkoholizam je najopakija bolest od svih bolesti zavisnosti. Zato što je često dobro prikrivena.

NISMO MI NAJGORI, VEĆ NAS NIKO DOVOLJNO NE UDARA PO DŽEPU!

  E, nešto mi je dosta te priče da je Srbija najgora! Ne znam da li je više počelo da mi smeta „pljuvanje“ ovih što su otišli, ili nas koji smo ovde! Odnosno, za zemlju Srbiju to i može da važi, ali za narod – ne!

  Da li stvarno svi verujemo u tu priču da su svi Nemci vredni, a svi Švajcarci tačni? A mi smo ratoborni, aljkavi, i slično! Da li mislite zaista da bi iko igde sprovodio neki red i zakon da na to nije nateran? Ne bi! Tvrdim! Stvar je samo što su tamo negde zakoni i red uvedeni generacijama unazad, pa se te stvari podrazumevaju. Nema rasprave!

  Podsetiću vas samo da pre samo nekoliko godina u ovoj zemlji niko nije vezivao pojas kada uđe u auto. Ni sebe, ni suvozača, verujem neki ni decu! A da, deca su sedela mahom napred! I, šta se desilo? Uveden je zakon. A pored toga opasna kontrola i kazne! Efekat: drastično smanjenje, do minimuma, ljudi koji ne poštuju pravila oko pojasa. Jel’ reč o sjajnom narodu, vrednoći il’ poštenju? Ne, već o udaranju po džepu!

UMESTNOST, JEFTINA ZABAVA, ILI SNAGA KOJA GURA NAPRED?

  Da li vam je poznat onaj osećaj kada završite čitanje neke dobre knjige, spustite korice, i zagledate se u daljinu, zamišljeni nad porukom koju knjiga nosi. Nakon toga, danima razmišljate: o svom životu, društvu, svom braku, poslu, prijateljstvima. Knjiga vas postepeno menja, menja vaše stavove. Ili kada izađete sa sjajne pozorišne predstave i imate potrebu da sednete negde, na kafu ili piće, pre odlaska kući, da u tišini razmislite o poruci. E, meni se ovo sve ređe dešava, a baš volim taj osećaj...                                                                                    

NE PLAŠITE SE, HOMOSEKSUALNOST NIJE ZARAZNA

  Pa, da krenemo redom!

  Ta  priča: jadna deca, ne smeju da vide dva tipa kako se grle ili ljube, ili dve devojke koje se drže za ruku, deca će nam sva biti pederi i lezbejke, zapamtite: NE pije vodu! 

  Pod jedan: kada je neko gej, ne radi se ni o kakvom hiru, modi, ludilu ili slično! Stvar je genetike, to je otkriveno pre 40 godina, i hajde da se pomirimo sa tim! To je urođena privlačnost prema istom polu! To čega se neki plaše, i čime desničari manipulišu je glupost! 

  Pod dva: ta ista deca odrastaju kraj televizora, interneta, video igrica, prepunih nasilja, silovanja, ubistava, i zlodela. Da li to znači da će deca biti ubice, silovatelji ili huligani? Naravno da ne! E, isto tako neće biti gej samo zato što će to videti na ulici! Tu dolazimo do..

ROMAN FOLIRANJA

Dragi prijatelji, veoma sam srećna jer mogu da vam predstavim moj prvi roman "Foliranja", u izdanju Prosvete, Beograd! Pozivam vas da ga čitate, komentarišete, i delite sa svojim prijateljima, kolegama, poznanicima! :) http://www.prosveta.rs/page135.html

AGROBANKA, ILI MAZANJE OČIJU?

  Ja ne pratim ovu aferu oko Agrobanke, kao što nisam pratila ni onu situaciju kada su Džajića hapsili.

  Ne kažem da tu nema razloga da se diže prašina, ali smatram to posebnom vrstom manipulacije, demagogije, i mazanja očiju. To su, po mom mišljenju, žrtvena jagnjad.

  Mislim da svako od nas zna barem 10 firmi u gradu, i šire, u kojima nešto oko poslovanja ne štima, u kojima se krši zakon. Da li radnici nisu prijavljeni, ili su prijavljeni na minimalac a ostalo dobijaju na ruke, ili jednostavno ne postoji plaćanje za prekovremeni rad, ili se otpuštaju trudnice, ili bilo koji drugi oblik nipodištavanja radnika. 

  Pa, ako svi mi to znamo, kako je moguće da oni koji su zaduženi da takve ljude privedu pravdi, to ne znaju?

NOVE OLIMPIJSKE MEDALJE STIGLE U NAŠU ZEMLJU! DRŽAVO, STIDI SE!

Ovo je zemlja u kojoj invalidi ne postoje. 

  Kako odem van zemlje, tako vidim ljude u kolicima, koji potpuno neometano žive svoje živote: rade, letuju, izlaze, zabavljaju se. I onda se zapitam, kako to da u Srbiji njih nema? 

Ne, ima ih. Ali su NEVIDLJIVI.