MAJSTORE, ZADNJA!

 

  U Novom Sadu, od kada znam za taj grad, ulazi se na prva vrata, izlazi na srednja ili poslednja. Kada vidiš da tako svi rade, navikneš se brzo i sam. Ovo pravilo postoji u mnogim zemljama koje sam posetila, i iskreno -  nemam ništa protiv njega.

ALI! Uvek je tu jedno, ovaj put, veliko ali!

Da bi se ovo primenilo, sam gsp treba da ispoštuje određena pravila:

  1.) Mora da se zna tačan broj ljudi koju smeju da STOJE u autobusu. Znači, ako je to 20, onda vozač 21.putnika upućuje na SLEDEĆE vozilo, koje u idealnim uslovima stiže za koji minut. Onda je autobus polu-pun i možemo da uđemo na prva, i izađemo na koja god vrata se traži od nas, jer NEMA DUŽVE. Dok se ovo ne reši, i dok su autobusi puni, krcati, natovareni, ja  ne vidim kako da se pravilo o ulasku i izlasku može poštovati.

  2.) Podržavam sistem gde preko mobilnog vidimo za koliko stanica, a na nekim linijama i minuta, stiže sledeći autobus. ALI, trebao bi da postoji RED VOŽNJE, i da se za svaku stanicu zna, kada koji autobus dolazi. Tačno! Kada to imamo, plus nema gužve, pravillo u ulasku na prednja vrata čini se sasvim ok. Zar ne?

  3.) Na treću stvar mi je drugarica juče skrenula pažnju! Svakodnevno slušam ekipu iz gsp-a koja nam priča da je cena mesečne karte džabe, i da svi treba da budemo srećni zbog nje. Ovako, PUNO ljudi radi na crno. Ne svojom voljom! Istima se ne plaća prevoz, te sami iz džepa treba da izvade i da plate kartu, a puno je i onih koji jesu prijavljeni, ali im gazde ne daju za prevoz, već im to ulazi u platu, pa im je 2700,00, koliko je mesečna karta za zaposlene, velika cifra. NE zaboravimo NOĆNI prevoz, koji se naplaćuje svakome ko uđe u autobus, a verujte mi  da je to mnogo ljudi!, i karta košta (u jednom smeru) 120, ili 180 dinara, zavisi od pravca. Malo je? Treba svi da platimo kartu, za to sam sto posto. Ali, hajde da se sagleda šira slika, i da se uvidi da je i sadašnja cena mnogima velika, i da o poskupljenju više niko ne govori. 

  Ja vidim promene. Na bolje! Trole su super, novi tramvaji pristižu. I ne mogu da zaboravim prevoz 90., ali isto tako mislim da ne može stalno to da nam bude reper. Želim da se vozim javnim, gradskim prevozom, i ne mislim da svi u centar treba da idemo kolima. Želim da se znaju pravila ponašanja u javnom prevozu, i želim da ih poštujem. ALI, opet to čuveno ali,  mora još mnogo toga da se uradi u okviru samog prevoza da bi se došlo do toga - na koja vrata ulazimo. Mora da se krene od početka, od fundamentalnih stvari, a ne od glazure. I zato mislim da su ljudi revoltirani ovom novinom.

Toliko od mene :)