Thursday, July 12, 2012

CRNA HRONIKA – SAVREMENA VARIJANTA HLEBA I IGARA?


  Pola Evrope poplavljeno. Ljudima su stradali automobili, voda je odnela kuće, svi uplakani, uplašeni, moli se za pomoć, račun taj i taj... Zemljotres odneo mnoge živote, sumnja se na taj i taj broj žrtava, slike uplašenih mališana koji bespomoćno tumaraju gradom. Uplata za hranu, vodu i odeću na račun taj i taj... Zapaljeno pola tog i tog ostrva na moru, požare je, zbog velikih vrućina, teško zaustaviti. Sinoć u centru grada bačena bomba na automobil, jedan povređeni, jedan prolaznik oslepeo... Jutros rano ubijen mladić u svojoj kući, sumnja se na osvetu mafije... U selu tom i tom, otac/majka ubio/la celu porodicu na spavanju. Svi u selu kažu da je duševni bolesnik/ca...

Ja mislim da je dovoljno? Slika jasna? 

Kod nas umesto hleba i igara, imamo crnu hroniku.

  Stopa nezaposlenosti luduje, najnoviji podaci pokazuju da većina ljudi spada u niži sloj društva, zdravstvo na poslednjem mestu u Evropi. Letovanje? Misaona imenica! Zimovanje? Davno beše! Ali, barem nas niko nije ubio na spavanju, i nismo prošli ulicom kada je bačena bomba na kola. Dobro je!

  Oduvek me je fascinirala količina ružnih, crnih vesti. Pitam se, da li nema lepših? Ima! Ali nije u interesu da se prikazuju. Dok gledamo haos i užase preko Tv predajnika, dok u novinama čitamo o crnoj hronici, naš život nam najednom deluje ok. Živi smo, zdravi smo, imamo krov nad glavom. Šta više da tražimo?
  
Stara, dobra, manipulacija...

  Kako bi izgledale vesti kada bi prikazali učenike matematičke gimnazije nakon osvojenih medalja? Ili učenike muzičkih škola nakon preuzimanja prvih nagrada na raznim takmičenjima. Ili sve one ljude koji su se izlečili od neke bolesti? Ili one koji su pronašli posao? Izgledalo bi sjajno, ali šta bi dobro donele te srećne vesti? Razbuđivanje, i suočavanje sa realnošću. Hm, kome to treba?

  Tu je naravno i sport. Bensedin današnjice. Kult poistovećivanja sa reprezentacijama, teniserima i ostalima, čije uspehe ljudi doživljavaju kao svoje. I dok gledaju šestočasovni meč, ne moraju da jedu. Niti da idu na more. Još jedan vid kupovine harmonije u društvu. 

  Nakon što čovek ovo shvati, može jednostavno da prestane da čita vesti. I ne treba pasti na priču da tako nije intelektualac, ili da neće biti u toku, ili da će izgubiti opšte obrazovanje. U novinama ima i drugih tema: kultura, ponekad nešto iz zabave, ili neki zanimljiv intervju osobe koja ima šta da kaže. Dobro, nekada je u redu prekršiti pravilo, kada se nešto „vruće“ dešava u zemlji, pa se većina nas zapali. Ali se brzo treba setiti da je sve to manipulacija, i vratiti se svom mikro svetu.

Taj mikro svet je najvažnije stvar. Utočište. 

  Umesto sedativa crne hronike, ili jeftine zabave koju ovde namerno nisam pomenula, predlažem: druženje, dobre viceve ili šetnju. A možda pre svega - dobru knjigu! :)

 

2 comments:

  1. realnost,čista.svaka čast za blog :)

    ReplyDelete