Monday, December 30, 2013

SREĆNA NOVA 2014.!



Dragi svi: prijatelji, kolege, čitaoci; SREĆNA VAM NOVA 2014. GODINA!

  Želim vam da budete – nesavršeni! Da prigrlite svoje mane, da ih prihvatite i naterate druge da ih prihvate, da skinete sve maske. Želim vam da sledeću godinu iskoristite do maksimuma, uživajući u svakom danu. Jer, život je izuzetno kratak.

  Jurcanje ka savršenstvu dovelo nas je do udaljavanja. Do razočarenja. Jer, život nije savršen. Ali je lep! Ni priroda nije savršena. Ali je lepa! Trčanjem ka idealnom došli smo do toga da smo pokvarili ono što je lepo, što je prirodno. Sada jedemo povrće idealnog oblika, ali ono više nije ukusno. Niti zdravo. Žene izgledaju lepše nego pre, sa remontiranim usnama, licem, grudima, pozadinama... A šta je sa njihovim srcem?

  Zato, dragi moji, budite to što jeste, volite sebe i sve oko sebe,  jer nas je priroda baš takve napravila, i nema razloga da poželimo da budemo drugačiji! Želim vam takođe da se posvetite što više svojoj duhovnosti, da izdvojite vreme za čitanje knjiga, za druženje i slušanje dragih ljudi.

  I svaki dan recite ljudima oko sebe koliko vam znače!

Sve najbolje!! :)



Sunday, October 20, 2013

KAŽI VEĆ JEDNOM TO SUDBONOSNO NE!



  Stare narodne poslovice zapravo su osmišljene u današnjem duhu: kaži ono što hoćeš u 140 karaktera, neka to obuhvati suštinu i neka gađa u centar mete. Evo jedne: “Moramo jedino umreti, i roditi se goli“! 38 karaktera!

  Svi to stalno zaboravljamo. I jurimo: sami sebe, svoje rokove, podsetnike, alarme, zaduženja; precrtavamo: spiskove, liste obaveza; uzvraćamo: pozive, poruke, mailove, lajkove, tvitove, frend rikvestove; i na kraju dana – šta nam ostaje? I dalje onaj dobro poznati osećaj brige da smo nešto zaboravili. 

  Nije li ovo noćna mora 21. veka u koju svi upadamo i nikako da se iz nje probudimo?

Monday, September 30, 2013

JESENI, DOBRO NAM DOŠLA!



  Ako bi se igrali slobodnih asocijacija, na reč jesen, većina ljudi bi odgovorila: siva. Ili: depresija. Ili već nešto slično tome...

  Za mene jesen ne predstavlja bilo šta negativno. Naprotiv. Jesen nas tera, mimo naše volje, da ostanemo sami sa sobom. Da se umirimo. Da provedemo vreme nasamo sa svojim mislima. Da li me to plaši? Uvek! Ali, naučila sam da nakon razgovora sa samom sobom, uvek izlazim kao pobednik. 

  Usamljenost i samoća nisu isto. Samoća nas tera da čujemo svoj glas. Svoj unutrašnji glas. Onu devojčicu u nama, koja uvek zna šta je najbolje za nas, ali je pri gužvi i galami koja nas ukružuje, retko čujemo. I katkad se dogodi da zaboravimo na nju. 

  Zato u jesen, kada nebom više ne šara sunce, kada krošnje ne mame naše poglede jarko zelenim bojama, kada mirisi ne golicaju naše noseve, ostajemo ogoljeni. Ogoljeni pred sobom.

  Prihvatite taj izazov ovog sivog godišnjeg doba. Jeste zastrašujuća ta tišina, koju kadkad prekine zvuk kišnih kapi koje se odbijaju o okvir prozora. Primirite se. Slušajte. Kada strah nestane, videćete sebe. Čućete sebe. 

 Iz tog mira nastaju najlepše ideje. Najčvršće odluke. Najtrezvenije misli.

 Jeseni, dobro nam došla!!

Saturday, July 13, 2013

ZAŠTO SAM POČELA DA PIŠEM BLOG?


   Sredinom maja, slavila sam prvi rođendan bloga. Kada se osvrnem, mogu samo da vam kažem da sam jako zadovoljna, i srećna, što sam se pokrenula u blogosferi.

  Prvi razlog zbog kog sam otvorila ovaj blog, bio je promocija knjige „Foliranja“ https://www.facebook.com/Foliranja?fref=ts Par meseci pre nego što je knjiga ugledala svetlost dana, a kada je bilo već izvesno da će izaći iz štampe, pomislila sam da je ovo odličan način za promociju. I mislim da nisam pogrešila. Preko društvenih mreža, imam šansu da delim sa ljudima moja razmišljanja, kroz tekstove o svakodnevnim stvarima, svi vi imate priliku da vidite moj stil pisanja, kao i ponešto o romanu, i da se možda odlučite, da baš njega, u moru ponuda, pronađete, izdvojite vreme i pročitate.