MUŠKO – ŽENSKA PRIJATELJSTVA, ISTINA ILI MIT?

  Da li vi uopšte verujete u muško – ženska prijateljstva?

Ja da!

    Mislim, i znam, da prava prijateljstva između muškaraca i žena postoje. Lično sam ih osetila na sopstvenoj koži. I divna su! Preduslov je naravno izostanak privlačnosti, kod obe osobe, kao i gomila nepoklapanja u očekivanjima vezanim za vezu. 

  Međutim, znam da su jako retka. I znam da kada vam se dogode, treba da ih čuvate kao najveće blago. Jer ta prijateljstva upravo to i jesu. Blago.

  Više puta, viđala sam one koje misle da su u prijateljskom odnosu, a zapravo su smrtno zaljubljene u onog preko puta. Jedna skorašnja situacija, kojoj sam prisustvovala, me je inspirisao da napišem ovak tekst :) To otprilike ide ovako:

  Kada smo bile klinke, prve simpatije su obično prerastale u najbolje drugove. Svi oni momci koji su nas od obdaništa štitili, i smatrali svojima, nastavljaju to da rade, ali u svojstvu drugara. Značenje reči prva simpatija se gura duboko pod tepih.

  Tada, dok nam hormoni luduju, obično se „kačimo“ za nevaljale momke. Za one bezobrazne, za one koji nas zadirkuju, koji se najviše prave važni, koji prave smicalice po školi. A drugari su ti koji najčešće služe kao rame za plakanje. 

  Onda, kada smo nešto malo zrelije, znate ono doba kada mislimo da smo odrasle, a ustvari ne znamo još ni da vozimo auto, a kamoli da upravljamo sopstvenim životom, tada pomislimo da su ti naši drugari ok, i da bi mogle da ih upoznamo sa nekom od najbližih drugarica. A u puno slučajeva, ti isti drugari nisu prevazišli simpatiju prema nama, pa taj spoj sa našom najboljom drugaricom nikako ne može da uspe, a mi se stalno pitamo šta li tu nije u redu. I ne kapiramo ništa.

  Onda dolazi vreme ozbiljnih veza. Pa su ti drugari ujedno drugari naših jačih polovina. To šta oni rade kada ostanu sami, koji nivo rivaliteta je među njima, mi ne znamo. Kada su sa nama, smeškaju se jedno drugom, to samo vidimo. 

  Zatim, te prve ozbiljne veze pucaju, pa mi sa istim najboljim drugarima postajemo još bliže. Idemo zajedno na odmor, idemo zajedno na ples, engleski, nemački, na kurs kuvanja (zamislite već nešto iz svog života), smejemo se istim forama, družimo sa istim ljudim. To je taj momak koga možemo u dva ujutru da zovnemo telefonom jer nam je stao auto, ili da odemo do njega ako imamo žurku u stanu iznad našeg i ne možemo da spavamo, ili prosto jer nas je neki kreten iznervirao i treba nam lepa reč. On je uvek tu.

  Ali, uvek to ali nakon kog dolazi otrežnjenje, taj raj na zemlji ne traje zauvek. Taj naš najbolji drugar upoznaje nekog. Mi vidimo da se zaljubljuje. Mi vidimo da se menja. Zovemo ga da nam pomogne oko montiranja radnog stola, on ne može, nije slobodan; zovemo ga iz grada kada muzika svira „našu“ pesmu, ali on se ne javlja, on nije više sam.

  Polako shvatamo da taj naš blentavi, ponekad čudni najbolji drug, ostvaruje ozbiljnu vezu, sa nekom tamo. Neku tamo on usrećuje, koja inače da ne zaboravim da napomenem, njega ne zaslužuje. Na sve to još pokušavamo i da pokvarimo tu idilu koju on ima. Pa se on muči između dve žene. I naravno, zna se koga bira.

  I tek tada, kada vidimo kakav je on zapravo, kada progledamo, shvatamo da prema njemu osećamo mnogo više nego što smo bile spremne da priznamo. I setimo se šta nam je baka govorila o tome kako „dobrih momaka iz kraja“ ima malo, i kako ne treba sa njima samo da se družimo, već da se zabavljamo, jer će oni završiti sa nekim vešticama, a mi sa nekim probisvetima. Tada smo se mi branile i objašljavale baki da nema „leptirića u stomaku“, a ona nije ništa razumela.

  E pa, drage moje koje ovo čitate, ako ne želite da vam se ovako nešto dogodi, preispitajte malo taj svoj stomak i vidite šta vam govori, da ne bude kasno. Ako se ispostavi da ipak imate skrivena, a jaka, osećanja prema vašem najboljem drugu, vrlo je verovatno da ćete usled ljubomore i svoje ludosti izgubiti svaki kontakt. Želite li to? Naravno, momci, iako je tekst pisan u ženskom rodu, ova priča se odnosi i na vas!

  I da! Da ne zaboravim! To što vam se čini da izgovaram rečenice koje su vam na srcu - nije slučajno! Puno sam ovakvih primera videla, i sve mi je jasno!

  A sada, lepo idite pred ogledalo, i popričajte malo sa sobom. Dok vrag ne odnese šalu...